Tragovi vozila
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Kriminalistika

Uvod
Tragovi vozila se najčešće koriste kod rasvetljavanja saobraćajnih delikata i drumskog saobraćaja.Međutim,ne može se zanemariti njihovo korišćenje kod rasvetljavanja drugih krivičnih dela,kada je vozilo poslužilo za prevoz učinioca na ili sa lica mesta (za prevoz stvari stečenih izvršenjem krivičnog dela ili za prevoz leša kod ubistva); kada je vozilo predmet izvršenja krivičnog dela(krađa vozila,krađa iz vozila,oduzimanje vozila i drugo) i kada je vozilo mesto izvršenja krivičnog dela(silovanje u vozilu,razbojništvo u vozilu i drugo). Sve moguće tragove koji se jvaljaju u vezi sa vozilom možemo podeliti na četiri grupe:
-Tragove kretanja vozila
-Tragove otpalih dela na kolovozu
-Tragove na vozilima
-Tragove na životnjiama,čoveku i njegovom prtljagu
Tragovi kretanja vozila
Prema brzini sva kretanja se mogu podeliti na:
-Uniformno(sa stalnom ili blago promenljivom brzinom)
-Ubrzano(praćeno naglim porastom ili smanjenjem brzine)
-Neregularno(zanošenje i klizanje)
Uniformno kretanje:
Pri izčavanju tragova kretanja treba razlikovati tri vrste vozila, a to su:
-Klizajuća vozila (sanke,smučke),
-Vozila sa sopstvenim pogonom (motorna vozila i bicikli), i
-Vozila sa vučom (zaprežna vozila i kolica).
Klizajuća vozila, kao pogon mogu koristiti silu gravitacije, ali mogu korsititi i drugu vučnu silu. Kada klizno vozilo koristi isključivo silu gravitacije onda se na podlozi nalaze samo tragovi klizanja vozila. Širina i oblik takvog traga ukazuju na vrstu i dimenzije vozila. Po pravilu takvi tragovi ne mogu obezbediti identifikaciju,ali vrlo često pokazuju pravac kretanja, a po nekad ukazuju i na veličini tereta koji nose. Kada klizno vozilo ima pomoćni pogon, pored tragova samih klizajućih delova, mogu se naći tragovi onih predmeta koji daju pogon. Oblik i veličina tih tragova doprinose suženju kruga sumnjivih a ponekad (tragovi životinja) omogućuju i identifikaciju. Vozila sa sopstvenim pogonom su uglavnom motorna vozila i bicikli, dok su parne mašine već izbačene iz upotrebe. Sva ta vozila se prema načinu kretanja mogu podeliti na vozila sa gusenicama i vozila sa točkovima. Princip kretanja je kod obe vrste isti. Ubrzanje takvih vozila se postiže tako što se ubrzava kretanje pogonskih točkova. Ako je sila trenja između točkova i podloge veća od sile pogona, točkovi neće moći da se okreću u mestu već će doći do njihovog kretanja po podlozi. Vozila sa sopstvenim pogonom sa podlogom međusobno reaguju na dva načina :
-Pritiskom težine vozila na podlogu, i
-Silom trenja - ubrzanja
Usled pritiska pneumatika tvrdih točkova ili guesnica na kolovozu mogu nastati reljefni tragovi. Da li će se na podlozi ( kolovozu) pojaviti reljefni trag zavisi od težine vozila, veličine površine oslanjanja i plastilnosti podloge. Zato se reljefni tragovi mogu očekivati ako podlogu čini sneg, mekana zemlja, pesak, prašina ili od toplote omekšani asfalt. Pri tome na istoj podlozi dublje tragove će ostavljati teža vozila iste vrste. Vozila sa gusenicama zbog velike površine oslanjanja ostavljaju pliće tragove. Kada se na pneumatike stave lanci, površina oslanjanja se znatno smanjuje te se raljefni tragovi javljaju i na relativno tvrdim podlogama. Kada je kolvoz dovoljno tvrd mogu nastati takozvani površinski tragovi. Pored toga, usled trenja između točka i podloge, čestice gume odpadaju sa točka, odnosno čestice gvožđa sa gusenice, pri čemu ostaju na kolovozu . Te čestice spadaju u mikro tragove koji su praktično neuočljivi. Zato se takvi tragovi mogu nazvati latentim . Njihovo izazivanje i fiksiranje je vrlo složeno, te se retko koristi. Količina ostavljene supstancije se uvećava u vreme ubrzavanja ili usporavanja kretanja, pa na tim mestima ti tragovi mogu postati vidljivi.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]